Dvorac Ahilion

Južno od glavnog grada ostrva Krf, u selu Gatsuri, nalazi se jedna od najlepših palata podignutih u 19. veku. Njeno ime je Ahilion, a ktitor ovog zdanja bila je austrijska carica Elizabeta I, žena Franje Josifa poznatija pod nadimkom Sisi. „Želim palatu sa kolonadom stubova, visećim vrtovima, zaštićenu od radoznalih pogleda – palatu vrednu Ahila, koji je prezirao smrtnike i nije se plašio cak ni bogova” zapisala je carica opisujući palatu koju je zamislila i koju su arhitekte nešto kasnije doslovno sprovele u delo. I tako bi Ahilion, dvor dostojan slavnog ratnika grčke mitologije.

Ipak, u pozadini priče o nastanku ove velelepne palate stoji tragična priča. Carica Sisi doputovala je na Krf po naređenju svog lekara, kako bi izlečila svoje fizički i duhovno napaćeno telo nakon iznenadne smrti sina Rudolfa. On je 1889. godine pronađen mrtav u zamku Majerling, zajedno sa ljubavnicom Marijom Večerom. Njihova smrt objašnjenja je kao zločin iz strasti, u kojem je princ ubio prvo ljubavnicu, a zatim i sebe. Sinovljevo samoubistvo uticalo je na caričino zdravlje pa su joj lekari savetovali da otputuje na Krf gde su je oporavile mediteranska klima i lepota ostrva. Inspirisana predelima mediterana poželela je da napravi sebi palatu sa vrtovima i jedinstvenim pogledom, u kojoj će moći da uživa i koja će biti dostojna bogova.

Zemljište na kojem je Ahilion podignut sredinom veka nalazilo se u posedu filozofa i diplomate rođenog na Krfu, Petrosa Vrailasa Aremnisa i bilo je poznato kao „Vila Vraila”. Godine 1888. nakon posete Krfu carica odlučuje da je to idealna lokacija za njenu buduću palatu i otkupljuje zemljište. Palatu je dizajnirao italijanski arhitekta Rafaele Karito.

Prilikom ulaska u kompleks Ahiliona prvo se nailazi na vrt sa statuama grčkih božanstava koje predvodi božanski par – Zevs i Hera. Na ulazu u palatu nalazi se portret carice Sisi, dok je sa leve strane mermerni kamin dekorisan manjim skulpturama. Tavanica je oslikana alegorijskom scenom četiri godišnja doba. Tu je i velika slika trijumfa Ahila nad Hektorom. U palati se nalazi i katolička kapela izgrađena po vladarkinoj želji. Mnoštvo umetničkih dela koja su krasila njenu spavaću sobu danas su sačuvana, poput velike slike Odiseja i Nausikaje.

Ipak, najveće umetničko delo ovog kompleksa predstavlja vrt u koji se izlazi kroz kolonadu jonskih stubova koju prate statue antičkih muza, te je ovo stepenište nazvano Pročelje Muza. Njih prate i statue Apolona i Hermesa, kao i trinaest bisti antičkih filozofa i pesnika, među kojima je mesto našao i Šekspir. Najreprezentativnija statua Ahiliona je čuveni Umirući Ahil, rad nemačkog vajara Ernesta Gustava Hertera. Ratnik iz mitologije predstavljen je u trenutku kada ga je strela pogodila na jedino ranjivo mesto na telu – u petu. Kao pandan ranjenom Ahilu, nešto kasnije u vrtu je osvanula još jedna statua ovog junaka – Ahil pobednik. Vajar Johan Goc predstavio ga je u trenutku trijumfa, sa štitom na kojem se nalazi glava Meduze. Dva mermerna Ahila ilustruju priču o nepobedivom ratniku koji ne preza ni od bogova, ali ga na kraju ipak sustiže sudbina propisana svim smrtnicima.

Nakon smrti carice Sisi Ahilion je pripao njenoj ćerki koja u njemu nije često boravila. Godine 1907. ovaj kompleks otkupio je nemački kralj Vilhelm II koji je Ahilion proglasio svojom letnjom rezidencijom.

Za vreme Prvog svetskog rata palata je pretvorena u bolnicu za srpske vojnike. Na neki način simbolika mesta neplanirano je zaokružena – palata koja je dobila naziv po najslavnijem antičkom ratniku, dom jedne od najimpozantnijih skulptura ranjenog Ahila, postala je bolnica nekim novim ranjenim vojnicima čije su bitke vođene mnogo nakon pada Troje, a čija je sudbina zaslužila Ahilovu slavu. Nakon rata palata postaje prvi kazino u Grčkoj, da bi kasnije bila pretovrena u muzej, koji je i danas moguće posetiti.